No Sex And The Village

MOLIM?!

Nađoh se ispred neke stare, ali ipak lijepo očuvane zgrade.
Na tritonskim, ogromnim vratima stajao je natpis nešto kao ''Dr.GluPičić 1.kat'' bla bla.
Laganim, pristrašenim korakom dovučem se do gori…
vrata mi otvori upravo ON,
poznata faca s TV-a i stranica žutog tiska.
Pozdravljamo se.
Rukom mi pokazuje da uđem u ordinaciju.
Na licu mi vidi koliko sam pristrašena, zbunjena i da uopće ne znam zbog čega sam došla tu i je li to meni stvarno potribno.
Govori mi da se nemam čega bojati,
to mu je najdraži zahvat.
Odgovaram mu:
''Da, ali zašto se onda onoj Pavičički ono desilo nedavno? I njoj ste radili taj zahvat!''
''Njoj se to desilo jer je ona glupa'' odgovara on.
Logičan odgovor, pomislim.
''A što je s onom Mileusnicom ili kako već? I nju ste Vi obrađivali!''
''Ma dajte, šta Vam je, pa kako je mogla i drugačije ispasti s tim prezimenom! Ja sam odradio sve kako je trebalo, ali je kasnije otišlo krivo samo radi tog njenog prezimena!''
Kako li ovaj Dr.GluPičić daje tako pametne i promišljene odgovore, pomislih again.

Primijetio je da sam se opustila i uputio me prema velikom bijelom stolu.
Legla sam.
Uzeo je komadić nekakve grudice i prikeljio mi ja u usnice.
''Evo! Gotovo!'' rekao je ponosno.
''Zar već?!'' u nevjerici ću ja!
''Pa nisam ni osjetila.''
''To je zato jer je Dr.GluPićić najbolji u cijeloj 'rvackoj!!'' ponovno neskromno će on.
Gledam se u ogledalo, pa i ne vidim neku promjenu, zaključujem.
''Vidjeti će se kad se nagneš prema naprijed'' objašnjava mi on.
''Aha! U tome je caka! E pa hvala doktore, idem sad. Vidimo se''

Izlazim iz ordinacije, gornja usnica mi je lagano utrnila.
Razmišljam da li mi je ovo stvarno bilo potribno.
Pa pametnije bi mi bilo da sam povećala sise,
to bi s obzirom na opće stanje bio nekako logičniji potez.
Ali dobro, nema veze, posjetiti ću ga ponovno!

Na cesti naletavam na gđicu Pavičičku.
''Kako si glupa!! Zašto si to napravila?!! Jeli ti znaš što te sad čeka?!!'' urla ona na sav glas.
''Daj ženo, saberi se i makni se od mene!'' pomalo zbunjeno ću ja.

Užurbanim korakom krenem dalje kadli ni 2-3m dalje ugledam gđicu Mileusnicu kako trči prema meni.
''E ovo je već stvarno nemoguće. Pa žena nažalost više nije među živima, kako može sad trčati prema meni?!'' pomislih.
I ona nešto urla, čujem ju.
''Ovo više nije situacija za zafrkanciju'' pomislih i u sljedećem trenu već šprintam ko Forrest Gump (on je ono isto bio šprintao negdi, jeli tako)!

Njih dvije ko izvještačene vještice (?) trče za mnom i urlaju!
''Koji vam je qrac žene'' pomislih i u tom trenu padnem na nekakvu suhu zemlju.
Okrenem se iza sebe, njih dvije više nema.
Ali zato nekakva plava linija vijuga prema meni.
''A što li je sad ovo'' izgovorih na glas.
''Ja sam zmija!'' povika plava linija.
''Kakva sad zmija, jebate?! Što ti sad oćeš?'' upitah.
''Ja ću ti izvaditi taj eliksir iz usnica…'' odgovori plava linija, odnosno zmija.
''Ma kakav eliksir?! O čemu ti trabunjaš?'' upita ja ponovno.
''U tvojim usnicama ja eliksir života. Kada ti ga izvadim moći ću živiti vječno, a ti ćeš umrijeti, ahahhahaaa!'' odgovara zlobno.
''Molim?! oćeš moj qrac!! Ajde dođi samo da te vidim! Raskomadati ću te na 1000 dijelova!''
I krene ona.
Glupa plava linija,
koja je ravna ka redalica dok stoji,
a kad krene izgleda kao uvojak Rajne Raguž.
Gledam oko sebe,
tražim nekakav štap,
šipku,
bilo što s čim bi tu glupu plavu liniju koja se naziva zmijom,
zveknila po glavi da odjebe od mene.
Nigdi nema ničega.
Samo crna, tvrda, popucala zemlja.
Pustoš.
Odjednom kraj svoje noge ugledam veliki, oštar kamen.
''Pa što ga prije nisam skužila'' pomislih.
Zgrabim kamen,
plava linija zvana zmija je bila već tik do moje noge u stavu spremna za napad,
zamahnem svom snagom
i zabijem kamen točno po sred plave linije tj.zmije.
Ona se stane koprcati i u jednom trenutku se jednostavno prepolovi na pola.
Zamahnem ja ponovo
i pogodim sad i jednu i drugu polovicu plave linije tj.zmije
i one se ponovno prepolove,
tako da ih je sad bilo 4.
Četiri komada malih plavih linijica tj.zmijica.
''U jebemti koji zajeb'' pomislih.
''Bolje mi je da bježim''
I krenem ja trčati ka blesava,
a plave linijice tj.zmijice lete punom brzinom za mnom,
smiju se i pivaju:
''Bila mama Kukunka, Kukunka, bio tata Taranta, Taranta, imali su maloga Juju…''

I ko je sad tu lud?!

MUDRI RAZGOVOR NEPAMETNIH LJUDI

KMICA - pa što nije ču,češ,če,čemo,čete,če
MP - ne nego ĆĆĆĆĆ
KMICA - a ne ću,ćeš,će,ćemo,ćete,će
KMICA - ma nemoj
KMICA - ajde provaj izgovoriti
MP - rekoh već , nepismeni lulu
MP- lule
KMICA - nepismeni lulu
MP - ajde pogledaj u riječnik
KMICA - lulu
MP - mrš
MP - me, ajde, pa kad stavim ovaj razgovor na blog...
KMICA - i nemoj mi reći da nisi vidila ovu sliku
MP - moga si je i smanjiti malo!
MP - da je dobijem do prekosutra
KMICA - anjanjanjanja, samo grintaš
MP - baš sam divna...
MP - super mi je to reći samoj sebi...baš sam divna...
MP - čer će mi se zvati divna
MP - tako mi se babina sestra zvala
KMICA - misliš kuja neka?
MP - ili se još zove
MP - ne znam
MP - onda mi se neće tako zvati ipak
KMICA - ti neš imati dite
MP - ne, ti ćeš!
MP - koji si ti moron!
KMICA - neću ni ja
MP - imati ću pa makar ga kupila u interšpara na akciji!!!
KMICA - eto ti je
MP - pa znam da ti nećeš! ti si uvik bija neki biznisboy
KMICA - divota
MP - ma super
KMICA - idem ča leći
KMICA - laku noć

………………………………………………

MP - a ne kod nas ''intimni šampon''!
MP - mislim što ima to znači
KMICA - ma koji intimni šampon
MP - šampon s kojim moš bitii intiman
KMICA - e
MP - možda oni aludireaju na bočicu šampona!
KMICA - imaš druge stvari s kojima si intiman
MP - aludiraju
KMICA - adioooooooooooooooooooooooooooooooo adio
KMICA - đani maršan
MP - skužila sam ne tribaš mi pojašnjavati
MP - kad ja nisam kužila
KMICA - puna si sebe
MP - bezveze piosma
MP - pisma
MP - naravno
MP - uvijek
KMICA - ko hercegovac kad mu se sere
MP - ajme koje stare fore
MP - što ti se to dešava, zakazuješ
KMICA - ajme koje stare fore
KMICA - to je fora koja je idealna za takve situacije
MP - još sad u nedostatku inspiracije i ponavljaš za mnom
KMICA - što bi ti drugo rekla
MP - katastrofa
KMICA - aj smisli
KMICA - nemoj meni pišat uoči kad znaš da to peče
KMICA - da se razumimo
MP - wtf?!
KMICA - e
MP - pun si sebe ka mate mišo kovać!
MP - loše
KMICA - molim?
MP - a ništa
KMICA - što je to bilo?
MP - trenutak...
KMICA - ajmeeeeeeeeeee
KMICA - i ti meni nešto govoriš
KMICA - nemogu virovati
KMICA - hahahahahaha
KMICA - mate mišo kovać
MP - šuti bre
KMICA - hahahahahaha
KMICA - di je tu logika?
MP - ućuti
MP - skrivena je između redaka
KMICA - di je tu neki smisao
MP - rekoh već, između redaka
KMICA - to je samo tebi smišno?
MP - nije
MP - vidiš i da se svi ostali smiju
MP - pa i ti si se nasmija
KMICA - tebi da, ali fori ne
MP - aj sad reci da mišo kovać nije pun sebe!!
MP - misli da je kralj
MP - i zato me živcira
KMICA - pa čovik nije svoj
MP - e i?!
KMICA - drogirani starac
MP - ko mu j...m...
MP - aj nećemo vriđati one koji nisu prisutni
MP - ehehehhehehhehehee
MP - buahahahhahhahhahhahaaa
MP - itd
MP - gledam se na jednoj slici. izgledam ka budala
MP - nos mi je narasa.
MP - jeli to moguće?
KMICA - je
MP - nije
MP -: opet lažeš
KMICA - pa što pitaš kad znaš odgovor
MP - aj ne da mi se više
KMICA - može
MP - nos je mislim jedini dio tijela koji cili život raste
MP - to sam negdi pročitala
MP - valjda
KMICA - moguče
MP - što je to pdv
MP - Ć
MP - moguĆe
KMICA - moguČe
MP - moguće...
KMICA - ČČČČČČČČČ
MP - moguće
MP - da ništa drugo ne govoriš ovo moguće bi moga upotrijebiti u svaoj situaciji
MP - moguće
MP - svakoj
KMICA - da gospodine ladanu, i što još
MP - aj bog
KMICA - ln
MP - dosadan si
MP - (handshake)
KMICA - taman prekinem i ti opet
MP - do svidenja
MP - i ti
MP - stavit i ću ovaj razgovor na blog
KMICA - opet ti
MP - da vide ljudi kako se i o nićemu da razgovarati uru vrimena
MP - e
MP - pa oću
MP - i oću
MP - i ko te što pita
KMICA - ime da nisam vidija svoje tamo
MP - pih
KMICA - ja ti lipo kažem
KMICA - ustvari sad te molim
MP - puno ime i prezime, br.mob. za eventualne obožavateljice
KMICA - a posli ću govoriti
KMICA - ustvari sad te molim
KMICA - a posli ču govoriti
KMICA - uzmi ovo u obzir prije stavljanja
MP - obujam struka, ramena, bokova, dužina hm hm..opseg glave
MP - poslaktice, nadlaktice, laktice
KMICA - to ne zaboravi
MP - podlaktice
KMICA - poslaktice
MP - ah jesi sritan sad
KMICA - niti malo
MP - kas glup
KMICA - a što bi triba biti sritan
MP - ka's' glup
KMICA - objasni mi to
MP - ne da mi se aj bog
MP - parliamo domani
MP - ći vidjamo
KMICA - ajde leći više
KMICA - dosado
MP - do svidenja
MP - arivederći
KMICA - pilo jedna
MP - aurevouar
KMICA - motorna
MP - pa motorna je bolja
KMICA - stihl
MP - bezbolnije pila
MP - probah
KMICA - nisi normalna
MP -oh hvala
MP - (hi)
MP - jo jo men

JEDAN DAN U MOM ŽIVOTU

7:05 – zvoni prvi alarm.
Gasim ga nervozno i spavam dalje.

7:10 – zvoni drugi alarm.
Gasim ga još nervoznije i spavam dalje.

7:12 – (da, 12!) zvoni treći alarm.
Već luda gasim ga i beštimam sama na sebe što bez veze navijam 3 alarma kad bi se digla i na prvi,
i nastavljam spavati još samo 5 minuta….

7:45 – pukim slučajem otvaram oči i FAK!!!!
Za 15 min.moram biti na poslu.
Letim iz kreveta, prvo idem pišati naravno, uspijem i ubiti oko na koju sekundu dok tako sidin…
Zatim slijedi pranje zubi.
Pa brzinsko navlačenje robe i
7:59 – krečem na posa.

8:07 – stižem u firmu.
Otključavam vrata i utrčavam unutra jer imam 5 sekundi prije nego se upali alarm.
Brzinom svjetlosti ukucavam šifru i baš kod zadnjeg broja uključuje se alarm.
Tiru ri ru tiru ri ru tiru ri ruuuu…..u sekundi se razbuđujem.
Sad ponovo polagano ukucavam šifru, svejedno mi je, alarm već tuli.

8:10 – zovem osiguranje
- Dobro jutro. Zovem iz XXXX! Upalija mi se alarm, ponovo.
- Dobro jutro. Primjetili smo. Sve je u redu.
- Ok bok
- Bok.

8:12 – čekiram mailove.

8:22 – pregledavam blog.

8:36 - odlučujem bojkotirati rad i do 15:55 surfam internetom i tu i tamo se javim na telefon.

15:59 – kucam šifru u alarm i gibam doma.

16:10 – stižem doma.
Bacam mokru robu sa sebe.

16:15 – idem po tuš i napokon dolazim sebi.

16:20 – ubacim koji zalogajčić u usta i spremam stvari u torbu.

16:42 – sidam na skuter i gibam kod M…

17:02 – stižem kod M.
Daje mi jesti, masira me, gledamo TV

17:42 – idemo pokupiti neki paket na kolodvor.

18:04 – sitim se da nisam doma povukla vodu u WC-u

- Ajme M!!!!
- Što je sad?!
- Neš virovati što sam se sad sitila?
- A?
- Nisam povukla vodu u WC-u….a….znaš…..
- E, i?!
- Pa ajde kad smo već na kolodvoru me pribaci doma da je povučem….
- Nema šanse! Jesi ti normalna?!!
- Pa daj ajde pliiiiiiiiiizzzzzzz…….
- Ma što je tebi? A ko ti je doma.
- Niko. Na kupanju su. Zato bi je i tila povući dok se neko ne vrati…pliiiiizzzzz
- Ajmeeeeee!!!!!
- A daj….znaš da ću biti cilo vrime nervozna ako me ne pribaciš…
- Aj aj dobro!

19:06 – dolazimo nazad kod M.
Gledamo TV.
Ja odlučim odmoriti oke samo po ure….

21:44 – pukim slučajem otvaram oči i FAKKKKKK!!!!!!
Derem se na M

- Glupane!!!! Što me nisi probudija?!!!! Deset za kvarat je!!!

budi se cili zbunjen ali odma se snalazi

- Reka sam ti 3 puta da se digneš , ali ti me nisi tila slušati
- Ma daje molim te! Zaspa si i nisi ni skužija koliko je sati a reka si da se malo odmorim da ćeš me ti probuditi na vrime!!!
- Niiiii…!

21:46 – sidam na skuter i letim doma.

22:10 – stižem doma.
Prisvlačim se brzinom svjetlosti, šminkam, čak se i počešljam i
22:23 – sidam u auto i ponovo jurim prema gradu.

22:37 – kupim curu koja će tu večer biti sa mnom.

22:38 – okrećem se i munjevitom brzinom (80km/h) vozim prema mjestu di smo tribale radit.

23:15 – stižemo u XXX.
Nemamo pojma kud tribamo ići.

Parkiravam se i odlučimo da ćemo obaći misto pjehe…ne može to biti tako daleko…
Sretnemo neka dva lika i pitamo ih di je XXX.
Lik nas osvještava da smo na totalno krivom putu i pokušava nam objasniti di tribamo ići.
Blido ga gledamo i ne kužimo ni kaco!
Nudi se da će nas odvesti do tamo ako ga posli pribacimo doma.

Nije da mi je baš drago voziti nekakve nepoznate likove u autu ali aj dobro, izgleda koliko toliko normalno a i kojeg drugog izbora imamo.
A imam i svoj sprejić uz sebe.

23:25 – lik nas je dovea do mista di smo tile i vračamo ga nazad.
U znak zahvalnosti dajemo mu kapu!

23:35 – vračamo se putem koji nam je pokaza i VOLAA, evo nas napokon!!

00:35 – sidimo s vlasnikom i pijemo. Nema nikoga.

Oko 1:10 – počnu se skupljati ljudi.
Počinjemo raditi.
Nisam baš od volje.
Umorna sam.
A i mala mi je malo premlada i još uvik puna volje za razglabanja sa raznim budalama koji joj uliču, a kad budale skuže da mogu uletavati njoj misle da mogu i meni.

Nakon 20 kretenskih uleta lagano gubim živce….
Mala i dalje puna poleta i elana čakulava sa svakim idiotom i onda trče meni i kuka da je spasim kad joj se neki kreten zavisi oko vrata….
Živčana sam jer ne volim raditi s takvim mulicama, kad radim s nekom starijom curom, pod uvjetom da je normalna, takva sranja se ne dešavaju!
Od početka se postaviš drugačije i niko ti neće ništa.
Naravno, nađe se uvik neki kreten koji će te pokušati zapilavati ali odfakaš ga odma na početku i s vrimenom odustane.
Ok mi je da neko nešto pokuša ako mu se svidiš ali ako ga odpiliš a on i dalje uporan i još te uvjerava kako ti u biti nisi ni svjesna koju grešku života radiš ako ne pođeš s njim ''đir njegovim bmw-om gledati zvizde i slušati šum mora'' e onda mi živci idu na 800!!

Uglavnom, prepustila sam maloj da radi kad je to veseli, stala iza šanka na sigurno i trusla RedBulle i koju votku tu i tamo.
Nije me bilo briga, ionako nam je sve bilo besplatno!

02:15 – već užasno nervozna govorim maloj da je dosta bilo za večeras

- Čekaj još samo malo!! Evo sad mi je baš počela super muzika! Aj još samo dvi pisme…
- Aj još dvi pisme i onda idemo!

Prošle dvi pisme

- Ajde idemo 3 ure su skoro.
- Evo, evo, samo da mi prođe ova pisma. Ovu obožavam!!

Nalaktavam se na šank i čekam da se mala isplesucka.
Prilazi mi neki lik

- Reci ti men' što ja dob'jen ako naručin XXX?
- Dobiješ privjesak.
- A ako naručin dvi?
- Ne dobiješ ništa.
- A ako naručin tri?
- Dobiješ kapu.
- A kolko triban naruč'ti da bi dobije teben?
- Ne prodajen se za pivu!
- A što ti se ja nimalo ne sviđan?
- Pa i ne baš.
- A ti si men' baš super!
- Blago tebi.
- A bil' ti izašla smenon vanka malo prošetati?
- Jesi ti zdrav?!
- E pa što! Ja mlad, ti mlada…
- Ma daj odjebi lagano!
- Pa što imaš dečka?
- Imam muža. (brzinski primištan prsten sa srednjeg prsta na prstenjak)
- Ma je, ne virujen ti.
- Tvoj problem.
- Pa kol'ko ti imadeš godina?
- 25.
- Pa si već udana?!
- E pa?!
- Pa neb' ti smila rad'ti ka hostesa ako si udana!
- Možda to pravilo vridi u tvojoj selendri ali ne i kod mene.
- A što ti misliš da sam ja seljak iz XXX(kaže ima neke selendre)?
- Nešto slično sigurno jesi.
- E, nemaš ti pojma! Ja sen ti iz XXX(isto neka selendra koja tobože nije selo nego Grad čak)! (pun ponosa)
- Eto, nisan puno fulala!
- Aj pa što ima veze da s' udana. Iman i ja curu pa bi isto tije večeras poći s tobon.
- Ma daj, miči se više, naporan si.
- Pa što san ti ja tol'ko gadan?
- I više od toga.
- A jesi neka….a očeš mi dat' svoj broj mob'tela ako se možda pridomisliš?
- Ma daj čoviče odjebi više, ideš mi na kaco, glup si, gadan i ružan, seljačino imbecilna miči mi se s očiju opaliti ću te šakom moronu retardirani!
- Ajme, sad si me povridila….
- Crkni!

Luda i nenormalna dolazim do male koja još uvik cila poletna skakuće unaokolo

- Ajde idemo doma tri ure su skoro.
- Evo, evo, još samo….
- Kupi se istog trena i idemo doma!!!!

02:57 - Krećemo doma.


03:39 – iskrcavam nju isprid stana i vračam se opet nazad odnosno vozim sebe doma.

03:49 – u krevetu napokon!

07:05 – zvoni alarm….

07:10 – zvoni alarm….

07:12 – zvoni alarm…

07:35 – dižem se i idem na posa….

ŽENE NE RAZMIŠLJAJU O SEXU?!

Negdi sam pročitala sa muškarci pomisle na seks u prosjeku svakih 7 sekundi,
dok ženama ta misao prostruji glavom tek nekoliko puta dnevno.
I sad kao Nick Praskaton kalkuliram;
u koju skupinu se onda ja tu ubrajam?!
Mislim, žena sam,
u to sam ipak poprilično sigurna,
mada su mater svi pokušavali uvjerit da ću bit muško,
jebiga ispala sam žensko.
Naime, ja na seks pomislim…pa recimo svake…
cca 2-3 min.!
Onako baš konkretno ''kako bi se sad onako dobro…xxx'' jelte.
Preostalo vrijeme između te 2-3 min. razmišljam otprilike ovako;

FIRST SITUATION:
''mmm…koju guzu ovaj frajer ima…
a tek ruke…mmm…
da me sad zgrabi s njima,
onako čvrsti i snažno…ček, da bacim jedan brzinski pogled na ''izbočinu'' na gaćama mu…hm, nije loše, nazire se nešto zadovoljavajuće veličine…''

SECOND SITUATION:
''mmm…kako bi se sad ljubila.
Usnice me škakljaju.
Čak osjećam tuđe usnice na svojima,
samo čije?!!
Čije bi to usnice mogle biti?
Hm, da vidimo:
onog jebeno napetog brata od frendice?
Može, nije loše…probala sam ih već…
osim što je jebeno napet, jebeno dobro se i ljubi!
Da mi je to ponovit…mmm…
A što nisam tila spavati s njim…!!!
Stvarno sam moronka nekad!!
Kako ReMi piva:
''trudim se ostati dama, al dama izvisi sama, a ti si tako mmm dobar''
Jebemti lažnu, nametnutu moralnost!

Ok, dosta bilo razmišljanja o njemu.
A kako bi bilo ljubiti se s ovim novi frendom?!
Aj da probam zamisliti:

THIRD SITUATION:
Nalazimo se ispred nekog portuna,
oboje lagano pripiti nakon divlje večeri.
Hvata me za ruku i nešto mumlja.
Ja se smijem.
Grli me i govori mi da sam zakon cura.
Smijem se i govorim mu nek ide leći.
Drži me za ruku i dalje.
Drugom rukom mi lagano prolazi kroz kosu,
odmičem se ali mi ipak godi.
Pokušavam neprimjetno ispustiti njegovu ruku, ali on me opet grli i ispričava se što je pijan.
Smišan je.
Osjećam toplinu njegovog tijela na svom.
Srce mi nekako čudno zalupa i oni slatki trnci mi prostruje tijelom.
Vidim da me je skužio i pokušavam se odvojiti od njega i govorim mu da ode leć.
Pušta me.
Na neki način i ne želim da me pusti,
ali svejedno koračam unatrag.
Ponovno me povlači za ruku.
Jednom rukom me hvata oko struka, dok mu je druga ponovno u mojoj kosi.
Lagano me ljubi u čelo.
Spušta glavu i ljubi me u obraz…
tik do usta…
Usne su mu tako tople i meke…
Gledam ga nepomično…
srce mi lupa 100 na sat…
Gledam ta njegova usta…dal da krenem…tila bi…
Krenemo usnama jedno prema drugom, i…TRES!!!
Savjest,
moja dobra i vjerna koja samo tu i tamo odluta,
me tresne po glavi!
Koji qrac ja to radim!! Ne, ne!!
Ajmo doma, laku noć!!

Hm…jesam li ja to sad samo zamišljala situaciju, ili se to stvarno desilo?!
Hm…

ŠTO MUŠKARCI ŽELE, I KOGA JE TO UOPĆE BRIGA?!

Čudna bića smo MI ŽENE!
Stoljećima smo se bunile i borile za svoje pravo glasa, za neovisnost, da nas muškarci napokon počnu gledati kao sebi ravne a ne kao sluškinje i njihove dvorilje i sad kad smo skoro u potpunosti uspile doći na nivo da smo gotovo ravnopravni, sad razbijamo glavu s tim kako da se pokorimo svom muškarcu da bi ga osvojile, zadržale ili štogod.
I onda se pretvaramo u neke pokorne, dobre, drage curice koje bi lizale pod kud Njegovo Veličanstvo nogom kroči samo da mu udovoljimo

Tako nam raznorazni časopisi ala Cosmo, Elle, Glamm, Tena, Viva i mnogi drugi nude 1001 članak o tome kako zadovoljiti svog muškarca, kako ga ''natjerati'' da izgubi glavu za tobom i da svaki dan zahvaljuje Bogu što je baš on taj sretnik koji je dobio tebe tako divnu i savršenu.

A mi se onda u toj svojoj misiji pretvaramo u nešto što nismo, pa navlačimo crvene tangice, haltere i 15cm štikle da bi njima probudili Njegovu maštu jer tako piše u Cozmu, pa misec dana liječimo žuljeve na nogama jer te štikle se proizvode samo do broja 38, to je onako više sexy, a mi orangutanice, eto, nosimo 40!
Onda 2 tjedna postimo na kruhu i vodi ne bi li dobile onaj ravan glatki trbuh koji je njima tako privlačan, jer tako kaže Viva,
pa izvodimo nemoguće akrobacije, dubimo na glavi dok se sexamo jer u Elle-u piše da baš u toj pozi Njegovo Veličanstvo najviše uživa, pa sutra dan idemo kod kiropraktičara da nam izliječi išijas…

Na što li sve nismo spremne…što bi tek bilo da većina nas ima love za neke estetske operacije!
Zatelebamo se u tipa koji voli debeljuškaste crnke sa malim cicama i plavim očima….i trk u kirurga da uštrca malo masnog tkiva u stražnjicu i smanji cice, pa kod očnoga po plave leče, pa u frizera na pituranje….
Onda se za par miseci odtelebamo od toga tipa i zatelebamo se u tipa koji voli sićušne plavušice, sa velikim cicama, tankim strukom, crnim okicama i jebačkim usnicama….pa opet trk u barba kirurga da nam isisa salo, vrati cice nazad, prikelji nova usta, izvadi koje rebro ne bi li nam struk bija tanji, pa opet u očnog po leče, ovaj put u crnoj boji jer mi, jebi ga imamo zelene, pa u frizera na blajhanje….i tako u nedogled!!!

Prije nekog vremena naletila sam na text na netu koji me natjerao da malo promislim koliko sam ja stvarno to što jesam...ili sam samo klon neke nametnute, duboko i nesvjesno usađene slike kakva bi IDEALNA ŽENA ustvari trebala biti!


Prvi primjer započinje kuhanjem!
Iako bi se napokon moglo reći da smo postale koliko-toliko emancipirane i da smo se napokon oslobodile tereta podjele poslova na muške i ženske, u većini obitelji žena kuha, a čak i one najneovisnije vole barem povremeno kuhati za svoga Muškarca. To nam dođe kao neki ritual u kojem uživaju obje strane – on jer ga tetošimo poput kralja, a mi jer se dokazujemo kao fine, prave, zrele, žene dostojne zamijenit njegovu divnu majku koja mu je kuhala do dana tog sudbonosnog ''DA''...
Sudbonosnog ''DA'' koji za nas žene označava početak razdoblja života u kojem se dokazujemo kuhanjem, a njemu početak života kad mu je jedina promjena da više ne viče ''MAAMAA...skuhaj mi, daj mi, operi mi...'' ili štogod, već viče ''LJUBAVI...skuhaj mi, daj mi, operi mi...'' a mi naravno nakon početnog opiranja ipak polagano upadamo u tu mrežu...

Ali ako idemo malo pogledati s drugog stajališta…možda nam ni ne treba dopustiti da postanemo potpuno ravnopravne..ili još gore da potpuno zavladamo!
Možda su naši stari itekako znali što rade kada su žene držali u kući i za kuću!

Dala bi se i nekakva lista složit naših iritantnih mana!
Pa tako recimo...:
- PREZAHTJEVNE SMO a da toga nismo ni svjesne! Stalno želimo da nas se drži za ruku, grli, iskazuje i dokazuje ljubav…24h dnevno… možda upravo zbog tolike želje za ravnopravnošću velikom dijelu žena ta uloga za javnost postaje ogroman teret i kada se zaljube na ekstreman način počinju pokazivati svu svoju nesigurnost!
- STALNO NEŠTO SUMNJAMO, u svemu vidimo prijetnju, iza svake njegove rečenice tražimo neki skriveni smisao… Možda upravo tu počinju problemi u komunikaciji u većini veza! Dovedemo muškarce do stanja da radije ne kažu ništa nego da nam kasnije pola sata objašnjavaju kako su time što su rekli mislili upravo to što su rekli i da se iza rečenoga baš ništa drugo ne krije.
- GOVORIMO U ŠIFRAMA i očekujemo da nam čita misli! Ne, mi nećemo tek tako reći kad nas nešto muči, ne, mi ćemo se duriti, musiti i očekivati da oni iz našeg ''nije mi ništa!'' shvate da mi u biti mislimo reći ''da, musim se jer si opet zaboravio našu godišnjicu! Majmune!'' Ali situacija u biti uopće ne bi trebala biti toliko komplicirana kada bi mi napokon shvatile da muškarci ne razgovaraju u šiframa pa isto tako ni naše riječi ne tumače kao šifre nego doslovno!
- PRETJERUJEMO S EMOCIJAMA, plačemo zbog svake sitnice. Neko vrijeme to može biti čak i šarmantno al uskoro postaje jako naporno, čak i nama samima!
- KRITIZIRAMO DRUGE ŽENE! Muškarci imaju svoje mane, ali puno će češće reći nešto pozitivno o drugom muškarcu, dok su žene u prosjeku sklonije kritiziranju svoga spola. Što bi nam trebala bit poanta toga!? Umanjiti vrijednost, bilo fizičku, bilo psihičku, drugih žena ne bi li se mi izdignule iznad njih i time njima dokazale da smo upravo mi to savršeno biće koje je on oduvijek tražio?!
- NE DAMO IM DISATI
- GLUMIMO SVETICE
- OVISNE SMO O SHOPINGU ili bar samo razgledavanju izloga…satima!!!
- STALNO BI O NEĆEMU RAZGOVARALE, ne treba ni čudit da nakon par ponovljenih grešaka kada nas je još onako naivan pitao KAKO SMO PROVELE DAN, a dobio jednosatni..nekad i višesatni monolog o svim uredskim tračevima, novim cipelama kolegice, mami, tati, susjedi, psu, mački…da neće tako skoro ponoviti istu pogrešku!
- SEX KORISTIMO KAO ORUŽJE..najpodlija, najbrutalnija, najzlobnija ucjena ikad…a mi je tako rado koristimo!

Zaključak:
Da, mi žene..stvarno smo teško shvatljiva, često jako iritantna i čudljiva bića, al kako bi svijet izgledao kad bi bile drugačije! Možda bi bio mirnije, staloženije, manje stresno mjesto za život, al isto tako bi brzo postalo nezanimljivo i monotono, bez drama i konflikata!
Jednako tako bi postalo i kada bi muškarci krenuli ispravljat svoje mane…od kojih bi se mogla složiti poduža lista, bitno duža od ove gore navedene!
Možda smo svi u biti stvoreni upravo onakvi kakvi bi trebali biti!
Različiti taman onoliko koliko je potrebno da ne možemo živjeti zajedno, al ni živjeti jedni bez drugih!

ŠTO SVE JA MOGU

• Ja mogu… tipkati poruke zatvorenih očiju.
• Ja mogu… pojesti cilu veliku pizzu.
• Ja mogu… zavrniti jezik skroz naopako, u slovo ''U''.
• Ja mogu… napraviti 10 sklekova.
• Ja mogu… voziti ko Šumaher.
• Ja mogu… hodati u petama od 15cm.
• Ja mogu… pročitati najdeblju knjigu u jednome danu.
• Ja mogu… zadržati dah samo 57 sekundi.
• Ja mogu… popiti litru votke.
• Ja mogu… voziti biciklu bez ruku.
• Ja mogu… pobijediti u pljuvanju u dalj.
• Ja mogu… ne spavati po par dana u komadu.
• Ja mogu… uvući se u svake hlače, pa i one najmanje.
• Ja mogu… plakati cijeli dan.
• Ja mogu… smijati se cijeli dan.
• Ja mogu… odnosno mogla sam, napraviti 450 trbušnjaka u komadu.
• Ja mogu... bez beda hodati naokolo i pivati na sav glas.
• Ja mogu… oprostiti sve svakomu, nažalost.
• Ja mogu… potući se s nekim bez po muke.
• Ja mogu… šminkati se dok vozim.
• Ja mogu… lakirati nokte dok vozim.
• Ja mogu… zavolit nekoga u par dana.
• Ja mogu… zamrziti nekoga u jednome danu.
• Ja mogu… plesati cilu noć.
• Ja mogu… ispeći najbolje kolače na svitu.
• Ja mogu… preplivati na ''muško'' oko 100m.
• Ja mogu… slušati najdosadnije ljude satima.
• Ja mogu… praviti se pametna i kad nemam pojma o čemu se priča.
• Ja mogu… okreniti se pod ručnom.
• Ja mogu… sama izdepilirati noge.
• Ja mogu... smuljati policajca da mi ne napiše kaznu.
• Ja mogu... smuljati sudkinju da mi oprosti kaznu.
• Ja mogu… voziti role i po škalji.
• Ja mogu… pretrčati jedva 100m.
• Ja mogu… biti sama sa sobom najviše po ure.
• Ja mogu… cili dan igrati Simse.
• Ja mogu… voziti biciklu niz skaline.
• Ja mogu… zaspati di god me se stavi.
• Ja mogu… izlagati sve živo i dobiti posa.
• Ja mogu… pušiti kutiju dnevno, pa ne pušiti 2 miseca.
• Ja mogu… ne počešljati se danima, tjednima.
• Ja mogu… poflekati se baš svaki put kad nešto jedem.
• Ja mogu… slušati radio i gledati TV u isto vrime.

• Ali zato ne mogu…uvesti reda u svoj život!!

OBNOVA?!

razmišljam da li da se vratim...imam li uopće što pametno za reći?!

ZAISTA...

Opusti se,
ja sam vjetar...koji ti donosi svježi zrak...
Jućer sam se pretvorila u bijeli oblak
i spajala kapljice koje padaju na tvoje lice...

Otvorio si prozore i pogledao prema suncu
udahnuo duboko,
kihnuo potiho...
i gledao me ravno u oči te se nasmješio,
gledao me ravno u oči pa me upitao;

''Tko si ti, zaista?!''

Ja sam vjetar što ti daje krila
ti budi ptica,
koja vratit' će mi mir...

Tako sam umorna od traženja ljubavi
u ovoj šumi betona, čelika
samo rijetki snivaju, zaista...

JESEN

JEDNOM

BI LI SA MNOM PRISTAO DA KRENEŠ?

PREVIŠE

OKRENI SE JOŠ JEDNOM

...OSTAVITI POLUSVIJET I BITI SPOSOBAN ZA NOVI LET?!...

BORBA

HODAJ

ZARA II

ZARA

SLOBODA

SAMA NA BOŽIĆ

VILA

DRUGAČIJI POGLED NA DUGU

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Counter

XIII
aparaci
cigo
ex nexu
harfax
here to stay
homer
hybrid
joe
peratović
proširene vene
sandokans
slon
vision thing
zaštitnik30



armanina
buba
candy
chantal
cruellife zadranka
D.S.O.
feniks
ignis-nakit
jezzie
kirshna
mazohistički miško
more snova
nevenera
pantera
Penellope od Gospodara
secret
superbich
šljokica
teeja
tija
zvončica riječanka
z.l.e.v.A.n.k.a.



*DIZAJNOVI*
chaotic game
nlo
hitech
gadura
dimenzija
layouts
grims
tutor